Molitva za izbavljenje od neprijatelja nasih

Vracajuci se sa zatvaranja «Mokranjcevih dana» u Negotinu, pred septembarske izbore 2000. godine, vozio sam se satima ka Beogradu sa Pajom Aksentijevicem, razmisljajuci i razgovarajuci o novim iskusenjima koja stoje pred nama. Secajuci se svoje stare ideje o protestnoj pesmi, koja bi poput Geldofovog «Lajvejda» okupila stotinak javnih licnosti velikog formata, koji bi u inat panicnom strahu i nacionalnoj «konsternaciji» poslali najeksplicitniju poruku protiv zlikovackog rezima, poceo sam da razmisljam i o nekoj vrsti «gerilske» varijante pobunjenicke himne, koju bi Paja kao svojevrsna maskota srpske «duhovnosti» i otpornosti srpskog duha otpevao na haubi nekog automobila, u praskozorju finalne bitke. Dogovorili smo se uvece i sa Branislavom Lecicem, nasim drugom i saborcem: Naci cemo neki fantasticni psalam koji odgovara svrsi, Leka ce ga procitati na srpskom, Paja otpojati na crkvenoslovenskom, a onda ... – onda Tutanj! Bili smo sigurni da ovaj put nece prezati od najzverskije i najmuckije sile, i na to smo bili i spremni.
Ujutru sam otisao do patrijarsije i dobio «psaltir» iz osamnaestog veka. Kako sam ga otvarao, iz knjige je ispao komad hartije sa ispresovanim listom bukve i vec gotovo sasvim izbledelom recenicom: «Hvala nauci koja me izbavi od zla»...i broj. Broj 139. Kada sam pronasao psalam pod istim brojem, skamenio sam se nad naslovom: «Molitva za izbavljenje od neprijatelja nasih» : «Izbavi me, Gospode od coveka zla, sacuvaj me od nasilnika, koji pomisljaju zlo u srcu i svaki dan podizu rat...» Svaki stih, bivao je sve snazniji, do poslednjeg: «Gospode, Gospode, krepki spasitelju moj, sakloni glavu moju, u ovaj dan Ratni!».  ...Majke mi sam se najezio.
Onda se desila podvala koju danas zovemo «petim oktobrom», i toliko iscekivana revolucija i konacna katarza napacene, zalutale i izoblicene nacije je jednostavno izostala, kao i «ulicna premijera» ratnicke molitve.
Molitva je kasnije izvedena u oksfordskom «Seldonianu», na memorijalu zrtvama «holokausta», pocrtavajuci po ko zna koji put cinjenicu da je Zlo univerzalna i vanvremenska kategorija. Tako je «molitva» postala «opelo».

arr: glas i muski hor
alt. arr: saksofon i gudaci
dur: cir. 5,5 min.